"IME SAM DOBILA PO TATINOJ ŠVALERKI" Lepa Lukić ogolila dušu i progovorila o najtežim trenucima svog života
Pevačica Lepa Lukić bila je gošća u podkastu svog prijatelja Bokija 13, gde je otvoreno govorila o ljubavi, životu i iskustvima koja su je oblikovala kroz godine.
Na samom početku razgovora sa Bokijem 13, pevačica Lepa Lukić govorila je o svom detinjstvu, porodici i životnim počecima.
– Familija po ocu mi je bila siromašna, majka mi je bila iz bogate kuće, ali se udala za siromaha. Kad sam je pitala što je to uradila, ona mi je rekla da je bio lep. Nije imala kud više. Ja sam imala 2 godine kad je moj otac umro, ja ga ne poznajem, kažu da ličim na njega. Imao je samo brata i mene. Sećam se da sam kao dete osetila siromaštvo, majku sam mnogo volela, samo sam uz nju rasla. Kad sam nju izgubila, ona je imala 94 godine, ja je nikad nisam prebolela. Nju sam jedino imala, podržavala me je, ali nije pokazivala to pred mojim bratom. On nije bio za to da ja budem pevačica, on je mislio da ću se ja odati piću, zato mi je branio. Kasnije mi je rekao da je znao da ću postati ovo, nikad mi ne bi branio. Dobijala sam od njega šamare, posle toga sam išla na audiciju.
Tokom razgovora, Lepa se prisetila i muškarca kog je najviše volela u svom životu.
– Najvoljeniji muškarac u mom životu je bio Duško Štrbac, sa njim sam bila sedam godina, on je preminuo kod sina u Čikagu. Ja nisam znala šta se desilo, saopštili su mi da je preminuo kad je već prošlo 15 dana. Najbolji čovek u mom životu je bio. On je bio devet godina mlađi, imao je izliv krvi u mozak. Bila sam zapanjena. On je bio gospodin čovek, poštovao me je. Bila sam voljena sa njegove strane.
Lepa je s posebnom emocijom govorila i o svom bratancu, kojeg smatra članom uže porodice.
– Imam bratanca kog gledam kao sina, on je moj jedinac. Ja sam imala 22 godine kad se on rodio. Zvala sam ga „tetkino jedinče“. Njemu i njegovoj ženi sam otvorila restoran kad sam izašla iz Velikog brata. Imam četvorosoban stan, imala sam i kuću na Senjaku koju sam prodala. Imam devojačku sobu u stanu, to je sad soba za moju mačku. Nije istina da sam rekla da ću mački da ostavim stan, rekla sam da bih volela da ako odem pre Maze da je paze.
Otkrila je i neobičnu priču iza svog imena:
– Jesam krštena, moj otac je rekao kumu da se zovem Lepava, imao je švalerku koja se tako zvala, rekao je kumu da samo tako moram da se zovem. Imao je švalerku, ali je imao i moju majku. Moje ime je jedinstveno, ja ga mnogo volim. Sem majke i brata, niko me nije zvao Lepava. Imala sam dosta problema kad sam putovala.
Dotakla se i svog trećeg supruga, koji je preminuo u Kanadi.
– Treći muž mi je bio u Kanadi, to je bila viša sila, tamo sam bila da bih dobila papire, tokom bombardovanja. I njega sam sahranila, preminuo je. Milan Milanović se zvao, morala sam da odem tamo, samo žena može da preuzme telo. Samo žena može da ga sahrani, tako je bilo. Neka mu je laka crna zemlja. Fin je bio čovek.
Na kraju, pevačica je progovorila i o svojoj trenutnoj emotivnoj situaciji.
– Kažu Lepa ima dečka... To je sad prijatelj, nije dečko. Mi smo nekad, kad sam ja bila u dvadesetim, imali nešto, pa se on javio nedavno. On je imao 88, sad ima 89... Tako se to vratilo. Nije dečko, kako dečko, on je stariji od mene.
"Nije mi dozvoljavao da postanem pevačica"
Podsetimo, pevačica Lepa Lukić je još kao devojčica nastupala u zadružnim domovima, gde je privlačila pažnju publike.
Međutim, suočavala se i s teškoćama u vidu suprotstavljanja njenog brata, koji nije želeo da ona postane pevačica. Ipak, Lepa nije odustajala od svoje strasti i istrajno je sledila svoj san.
- Svakog meseca je bila audicija po nekim gradovima, pa sam bežala od brata. Dobijala sam batine od njega, šamarčine i packe po rukama. Nije me dozvoljavao da budem pevačica. Bio je inženjer ekonomije i nije davao da pevam po kafana i da me maltretira neko. Sada kada sam postala Lepa Lukić rekao je da sam znao da ćeš to postati, nikada ti ne bih branio - rekla je pevačica.